Vizelj - borčanski Amazon

Objavio Blogfish U 12.00 3 komentara


Pre nego što bilo šta kažem moram da priznam da 27 godina živim u Beogradu i da pri tom nisam znao da u Borči postoji reka! Kada je u osmom razredu bio zakazan test iz neme karte, počelo je bombardovanje te test nikad nije održan (kao ni dalja nastava), tako da je za moje nepoznavanje nacionalne geografije kriv niko drugi do Amerika, koja me je omela da, kad sam već naučio gde pasu merino ovce i koliko je kilometara dug Misisipi, naučim i šta pase u mom komšiluku i gde mogu da potopim noge tokom leta.
No, nikad nije kasno da se nadoknadi propušteno, pa eto mene...

Kanal Vizelj širok je oko 60 metara i nama nepoznate plovne dužine, jer smo uspeli da izveslamo ukupno 5 km u oba pravca i kraj se i dalje nije nazirao. Dobro sam proučio mapu celog kanala pre nego što smo došli, delovalo je da će biti dosta vesljanja, međutim, nikad ne verujte Google Earthu u potpunosti... Ono što se nije videlo iz satelita, a mi nismo znali, je da je kanal procvetao, odnosno da je kanal izgledao više kao livada nego kao reka. Kako nismo došli da se rekreiramo nego relaksiramo, spustimo naš kajak za dvoje u vodu i krenusmo da veslamo...





Veslanje kroz travu je zanimljivo iskustvo. Nekako nemate osećaj da ste na vodi pošto vodu maltene i ne vidite, a sve vreme vas prati šuštanje koje proizvodi kajak koji se probija kroz površinsko rastinje. Jedini problem je što ne vidite šta se nalazi ispod površine, pa smo znajući šta sve ljudi bacaju u vodu pomalo strahovali da ne udarimo u neki frižider. Međutim, prošli smo bez ogrebotine, valjda savesni ljudi znaju da je sredina plovna pa sve bacaju uz obalu. Ubrzo smo zašli za prvu krivinu i izgubili smo civilizaciju sa vidika. Kanal je obrasto visokom trskom, iza koje se uglavnom ne vidi ništa, osim ponekog krova kuće.




Najviše nas je interesovalo šta sve od životinja može da se vidi na kanalu, pa smo se malo stišali i približili obali. U trsci su se sunčale vodene kornjače, patke i razne druge zanimljive ptice. Čaplje su bile najveće koje smo videli. Najčešće bi bila jedna čaplja okružena nekim manjim namrgođenim pticama koje uopšte nisu delovale dobronamerno. Pokušali smo da se socijalizujemo sa njima, ali bez uspeha. Odletele bi kad god bismo im se malo približili. U jednom trenutku je nešto počelo da pravi priličnu buku u trsci, pa smo malo ustuknuli. Lagao bih kada bih rekao da mi nisu prošli kroz glavu svi oni novinski članci tipa "izbacio pitona na ulicu" ili "bacio otrovnicu u wc šolju". Prvo sam pomislio: "Šta ako je neko bacio anakondu? Dosadila mu pa je zavrljačio u kanal. Živi tu i hrani se pticama i žabama. Možda su zato one ptice toliko namrgođene!". Međutim, ubrzo smo uvideli da je to neki čovek, šta je tu radio ne znam, verovatno ga poteralo.








Posle izvesnog vremena došli smo do nekog mostića na kom se nekoliko dečaka spremalo da peca kedere. Prošli smo ispod i nastavili dalje. Međutim, tu kanal počinje da se sužava i površinska trava postaje još gušća, pa više nismo bili sigurni koliko je kanal na tom mestu dubok, a počeo je i da se pojačava dobro poznati miris kanalizacije. Ne bih mogao da tvrdim sa sigurnošću da je zaista kanalizacija bila uzrok mirisa, pošto nisam video ni jedan materijalni dokaz, ali smo ipak zbog nemogućnosti da odredimo dubinu rešili da se okrenemo i krenemo nazad. Ipak ne bi bilo zgodno da se nasukamo.




Sve u svemu, interesantno iskustvo. Bilo bi lepo posetiti kanal i u neko drugo doba godine, kad je više reka a manje livada, tada je verovatno i lakše veslati, jer ne vadite pola vegetacije na veslu pri svakom zaveslaju. Što se tiče one negativne strane i ona je sveprisutna, ali smo je nekako očekivali pa se nismo iznenadili. Tu su flaše, konzerve, kese i ostali asortiman đubreta koji inače viđate po rekama i jezerima.





Na kraju puta bili smo zadovoljni. Plovidba kroz tepih trave, dok oko vas lete vilini konjici, skakuću žabe i lete čaplje i patke za mene je egzotika, pogotovo u urbanoj sredini. Otud i naziv Amazon, jer ga ja ovako zamišljam u malom, osim što nemate bojazni da će vas ujesti smrtonosni leptir ili napasti jaguar, barem ne veći od onog što je leškario ispod klupice. S druge strane, ne bi me iznenadilo da je u sred celokupne kombinacije trave, đubreta i kanalizacije ispred nas izronilo neko mutirano biće nalik onom iz filma Creature from the hounted sea.


Dok se to ne desi i ne postane atrakcija za sebe, ostaje vam da uživate u sporoj vožnji kroz krivudavi kanal. A kad se umorite, možete se odmoriti na nekoj od fotelja koje je neko dobronamerno bacio u vodu, kako bismo i mi sa kajacima mogli da napravimo pauzu i ispružimo noge.


Ovim završavam priču o Vizelju, pa odoh da završim i domaći zadatak. Nema karta je tu, ali nema borčanskog Amazona na njoj. E pa nema karto, došlo vreme da i ti od mene nešto naučiš!




3 komentara:

Jako lepa reportaza, zanimljivo uklopljena sa fotkama... Hocemo jos :)

Uskoro :) Hvala na podrsci

Постави коментар